Др Теодора Толева (1968–2011) била је бугарска историчарка која је највећи део свог научног усавршавања остварила у Шпанији. У средишту њеног научног интересовања налазили су се Аустро-Угарска, проучавање Источног питања, обликовање националних покрета и политичких односа у раздобљу кризе старих империјалних поредака крајем XIX и почетком XX века. Ослањајући се на архивску грађу и литературу на више језика, настојала је да историјске процесе сагледа у ширем међународном и политичком контексту. Њен научни пут је прекинут прераном смрћу, али су три постхумно објављене монографије омогућиле да резултати њених истраживања наставе да живе у међународној научној јавности.
Образовање и академски пут
Теодора Толева рођена је 29. августа 1968. године у Софији. Родитељи су јој омогућили приступ врхунском образовању, па је средњу школу завршила 1987. у Француској језичкој гимназији „Алфонс де Ламартин” (Le Lycée Alphonse-de-Lamartine), у Софији. Паралелно је похађала курс енглеског језика у Алијанси за стране језике, а током 1988. и 1989. боравила је у Немачкој где је систематски проучавала немачки језик, темељ који јој је касније омогућио да историјске документе чита у оригиналном облику, а вероватно утицао и на њено рано определење за европску историју. Од 1990. до 1995. студирала је на Америчком универзитету у Бугарској у Благоевграду, где је стекла диплому основних студија из балканистике. Ово образовање пружило јој је системско познавање региона чијим историјским питањима ће се касније детаљно бавити.
Средином деведесетих година преселила се у Шпанију, где је наставила академско усавршавање и започела истраживачки рад који ће обележити њену научну каријеру. На Аутономном универзитету у Барселони (Universitat Autónoma de Barcelona) бавила се упоредном историјом. Године 2002. одбранила је завршни истраживачки рад о спољној политици Ђуле Андрашија и пореклу македонског питања, под менторством Франциска Веиге, водећег шпанског балканолога. Ова тема представљала је рану најаву њеног трајног интересовања за утицај великих сила на политичке и националне процесе на Балкану. Потом је наставила студије на Универзитету у Барселони (Universitat de Barcelona), на Катедри за савремену историју. Под менторством Аугустија Коломинаса најпре је 2006. године стекла одговарајућу постдипломску академску квалификацију (DEA) и одбранила рад о јерменском геноциуду, а 2008. одбранила је докторску дисертацију под насловом La influencia del imperio austrohúngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908 (Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације 1896–1908). Проф. Лотар Хобелт са Универзитета у Бечу и проф. Монсерат Гибернау са Универзитета у Лондону су дали писмене оцене и подржали стицање статуса европског доктората (Doctor Europaeus).
Интересовања, теолошко образовање и јавни ангажман
Поред историје, Толева је показивала интересовање за филозофију и теологију. Од 2003. до 2005. године студирала је на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу. Њено образовање и рад у више европских академских средина допринели су ширини њеног истраживачког приступа.
Поред академског рада, Толева је била ангажована и у фондацији КатДем (Fundació CatDem) у Барселони, у одељењу посвећеном грађанству, националној разноликости и идентитету.
Била је полиглота, поред матерњег бугарског овладала је и енглеским, немачким, француским, руским, шпанским, каталонским, италијанским и португалским језиком, што јој је омогућило да користи оргиналне историјске изворе, али и успостави сарадњу са колегама у својим истраживањима. Настојала је да са саговорницима увек разговара на њиховом матерњем језику, о чему имамо и сведочанство које је оставила руска историчарка Марија Александровна Петрова, научна сарадница Института за општу историју Руске академије наука, која ју је упознала 2005. године у Аустријском државном архиву у Бечу, док је Толева радила на докторској дисертацији.
Толева је показивала изражено интересовање за Србију и српско питање, на шта је свакако утицао њен докторат, који је, по сопственом признању ауторке, настао као последица једног „случајног архивског налаза”, данас можемо рећи и судбинског „архивског акцидента”. Доказ за њене симпатије за Србију је било и њено присуство, заједно са мајком, на протесту у Барселони у марту 2008. године против проглашења независности тзв. Републике Косово.
Архивски рад и истраживачка методологија
Посебно место у њеном истраживачком раду је заузимао Династички, дворски и државни архив (Haus-, Hof- und Staatsarchiv) у Бечу, у који је први пут дошла 1999. године, а потом му се у више наврата враћала. Управо су архивска истраживања постала један од темеља њеног проучавања аустроугарске политике на Балкану и односа према националним покретима. Професор др Леополд Ауер, тадашњи директор архива, препознао је у њој оно што је назвао le goût de l’archive („осећај за архив“), посебну истраживачку способност да се у архивској грађи препознају трагови ширих историјских процеса.
У последњим годинама живота је започела ново истраживање, посвећено исељавању аристократских породица из Шпаније у Аустрију после Рата за шпанско наслеђе (1701–1714). Она је током боравка у Бечу у мају 2010. године проучавала архивска документа која, према сведочењу Петрове, до тада нису била коришћена у научним истраживањима и за које је било неопходно читање немачког курзивног писма с почетка XVIII века, изазов који је такође успела да савлада. Истраживање је, међутим, остало недовршено услед њене преране смрти 2011. године.
Објављена дела
Постхумно су објављене три књиге др Толеве, на основу њених академских радова. Иако се не може рећи да је њен стваралачки опус мали, јасно је да су њени већи домети могли бити очекивани у зрелијим годинама живота, које она нажалост није доживела.
Докторска дисертација, одбрањена на шпанском језику 2008. године, је свакако њен најпознатији и најпревођенији рад. Као књига је публикован најпре на бугарском (Влиянието на Австро-Унгария за създаването на албанската нация, Сиела 2012), затим у Аустрији, на немачком језику (Der Einfluss Österreich-Ungarns auf die Bildung der albanischen Nation, 1896-1908, Mohorjeva Hermagoras 2013), српском (Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације 1896–1908, „Филип Вишњић” 2016), шпанском (La influencia del imperio austrohúngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908, Sintesis 2016), албанском (Influenca e perandorisë austro-hungareze në ndërtimin e kombit shqiptar 1896-1908, Dudaj 2018), грчком (Η επιρροή της Αυστροουγγαρίας στη διαμόρφωση του αλβανικού έθνους 1896-1908, Ελληνική Επιτροπή Σπουδών Νοτιοανατολικής Ευρώπης 2018) као и руском језику (Австро-Венгрия и становление албанской нации 1896-1908, Институт славяноведения РАН 2018).
Спољна политика Ђуле Андрашија и појава македонског питања, која се бави политиком Аустро-Угарске на Балкану у оквиру Источног питања за време Велике источне кризе 1875–1878. године је објављена на бугарском (Външната политика на Дюла Андраши и възникването на македонския въпрос, Сиела 2013), шпанском (La política exterior de Gyula Andrássy y los orígenes de la cuestiones macedonia, Sintesis 2016) и немачком језику, у Аустрији (Die Außenpolitik Julius Andrássys und die Entstehung der mazedonischen Frage, Mohorjeva Hermagoras 2018). Овај рад, настао на самом почетку научног развоја ауторке, после постхумног објављивања у Бугарској је наишао и на критике појединих српских историчара, јер је у овом дипломском раду простор Македоније посматран као део бугарског етничког простора. Те оцене представљају део ширих историографских расправа о националним идентитетима и о улози великих сила у обликовању етничких простора на Балкану. Због тога њен рад заслужује да се разматра у светлу докумената на којима почива и у контексту научних спорова које су поједини њени закључци покренули, ван ауторкиног бугарског националног идентитета и њених симпатија за Србију.
Трећа књига Геноцид и судбина јерменског народа, бави се страдањем Јермена у Османском царству крајем XIX века и указује на повезаност са Источним питањем. Објављена је на бугарском (Геноцид и съдба на арменския народ, Сиела 2014), шпанском (Genocidio y destino del pueblo armenio, Sintesis 2016), јерменском (Ցեղասպանությունն ու հայ ժողովրդի ճակատագիրը, ՈՍԿԱՆ ԵՐԵՎԱՆՑԻ 2017) и немачком језику (Das armenische Volk – Genozid und Schicksal, Mohorjeva Hermagoras 2017).
Толева је објављивала научне радове у периодици и зборницима на бугарском, немачком, шпанском и енглеском језику.
Више података о овим књигама можете наћи на посебним страницама:
– Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације, 1896 – 1908
– Спољна политика Ђуле Андрашија и појава македонског питања
– Геноцид и судбина јерменског народа
– (In Memoriam) Рат за шпанско наслеђе (1701–1714) и његове последице. У спомен Теодори Толевој
Планирана издања
Српско издање све три књиге најављено за 2026. годину у издању издавачке куће „Прометеј“. Уз два дела (о јерменском геноциду и политици Ђуле Андрашија и македонском питању) која ће се представити први пут српској читалачкој публици, ново издање књиге Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896–1908 ће овај пут бити превод ауторкине докторске дисертације са шпанског оригинала.
Научно наслеђе
Истраживачка интересовања Теодоре Толеве су била усмерена ка изразито сложеним и изазовним темама и на историјске просторе који су и данас осетљиве тачке европске и светске политике. Научни значај и посебна вредност њеног истраживачког приступа јесте у настојању да покаже како преплитања националних покрета и интереса великих сила деценијама, па ни вековима касније, не губе на актуелности, већ се и даље одражавају на судбине народа. Од стварања албанске нације и супарништва великих сила на Балкану, па до страдања Јермена, њене теме задиру у шире историјске процесе који и данас рађају кризе. Ове теме граде спону између историје и савремености, опомињући да се савремени сукоби не могу разумети без познавања њихових историјских корена.
Квалитет њеног истраживачког рада истицао је бугарски академик Георги Марков, који је међу њеним врлинама издвајао објективност, прецизност, ерудицију, научно поштење и марљивост, као и њен пионирски допринос историјској психографији. Те оцене, заједно са њеним дуготрајним архивским радом, пружају увид у научни приступ којим је настојала да сложена историјска питања осветли на основу докумената и широког познавања литературе.
Теодора Толева преминула је 2011. године, у четрдесет трећој години живота, после тешке болести. Њен одлазак је оставио недовршеним њене научне подухвате и прекинуо истраживачки пут на којем су се већ уобличавале самосталне монографске студије. Упркос томе, постхумна објављивања дела омогућила су да њена истраживања наставе свој живот у науци.
Међу необјављеним радовима остао је рукопис посвећен Рату за шпанско наслеђе (1701–1714), његовим последицама и утицају на аустроугарску политику и судбину емиграције. У знак сећања на њен рад, бечки архив је 2018. године објавио зборник Der Spanische Erbfolgekrieg (1701–1714) und seine Auswirkungen. In Memoriam Teodora Toleva (Рат за шпанско наслеђе (1701–1714) и његове последице. У спомен Теодори Толевој), у којем је 26 историчара објавило 23 рада повезана са темом њеног недовршеног истраживања. Тај зборник представљао је и признање њеном научном наслеђу и наставак подухвата који је била започела.
Иако није доживела да доврши сва своја истраживања, њен рад наставља да живи кроз постхумна издања, преводе и расправе које су њене студије подстакле. У томе се огледа трајна вредност њеног научног наслеђа: у питањима која је отворила, документима које је учинила доступним и историјским везама које је настојала да расветли.
С. К.