УТИЦАЈ АУСТРОУГАРСКЕ ИМПЕРИЈЕ НА СТВАРАЊЕ АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ, 1896 – 1908

Један налаз водио је ка новим документима, новим фиокама и све сложенијим питањима. Почетна радозналост прерасла је у дугогодишње истраживање, током којег је Толева настојала да архивска сведочанства стави испред раније усвојених тумачења. Требало је смоћи храбрости и супроставити се ауторитетима и опште прихваћеним ставовима. Пријатељима се поверавала да јој је била скренута пажња да је тема коју истражује „незгодна». По речима саме ауторке: 

Моје изненађење било је огромно када сам открила да све оно што сам до тада била прочитала о албанској нацији поменута документа нису потврдила, већ су и доводила у питање и озбиљно оспоравала. Неспорно, мислим на изванредне радове и непроцењиве доприносе Ставра Скендија (Stavro Skendi), Петерa Бартла (Peter Bartl), Жоржа Кастелана (George Castellan), Ханса Дитера Шандерла (Hanns Dieter Schanderl), између осталих, као и на све остале који су се у својим делима служили њиховим текстовима.
Сви ови радови заснивали су се на основној премиси да је албанска нација већ постојала и да је несумњиво била јасно утврђена већ у XIX веку, а можда и знатно раније, и стога су сви догађаји били тумачени као израз воље ове нације. Међутим, тајне конференције тврдиле су да албанска нација није постојала и да се Беч, тумачећи на основу тих претпоставки своје стратешке интересе, спремао да делује у правцу подстицања националне свести међу Албанцима, која у то време, према запажањима и сталним тврдњама аустроугарских дипломатских агената, није ни постојала.
Није било лако суочити се са великим неслагањем између мени знане „званичне верзије” албанологије, коју сам одувек познавала, и историјских чињеница које су поменути документи откривали. Тај „случајан архивски налаз” скупо ће ме коштати. Пре свега, морала сам саму себе да убедим да све што сам до тада научила из секундарних извора није било толико истинито колико се чинило. Затим је требало тај став темељно проверити и адекватно одбранити.

Тако је тај, наизглед случајан, а у стварности судбински и провиђењем обележен сусрет са документима, постао полазиште њеног истраживања, крунисаног 2008. одбраном докторске дисертације на шпанском језику под насловом La influencia del imperio austrohúngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908 (Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације 1896–1908) на Универзитету у Барселони (Universitat de Barcelona), на Катедри за савремену историју, под менторством Аугустија Коломинаса (Agustí Colomines i Companys). Постхумно, њена дисертација писана на шпанском језику, преведена је и публикована на више језика: бугарском, немачком, српском и шпанском, затим и на албанском, грчком и руском.