Књиге

Утицај Aустроугарске империје на стварање Aлбанске нације, 1896 - 1908

Полазећи од докумената случајно пронађених у бечком Дворском архиву, ауторка прва разоткрива постојање одељења аустроугарског Министарства спољних послова које је у периоду 1896–1908 темељно финансирало читав механизам деловања својих конзуларних представништава на територији Османског царства, у циљу помагања развоја аутентичне албанске писмености.
Успут, то одељење интензивно ради и на стварању националне свести Албанаца.
Анексијом Босне и Херцеговине, Беч добија ново „племе“ за суседа.

Спољна политика Ђуле Андрашија и појава македонског питања

Седамдесетих година XIX века две најзаинтересованије велике силе за Балкан, Аустро-Угарска и Русија, заједно са Немачком су чиниле Савез три цара (познат и као Тројецарски савез), али то није спречило њихово наслеђено ривалство око Источног питања. Борба за превласт постаје сложенија услед промена везаних за геополитичку „тежину“ Двојне монархије после њеног пораза у Централној Европи 1866. Ово историјско раздобље се поклапа са успоном грофа Ђуле Андрашија на место министра спољних послова као и човека од поверења цара Фрање Јосифа I, што га ставља у позицију не само да даје савете већ и да формулише решења.

Геноцид јерменског народа

Следећи текст је написан са три циља. Први је да се представи на шпанском до сада необјављени документ из аустријских царских архива из 1896. године о геноцидним масакрима над Јерменима у Османском царству. Други је, пратећи линију истраживача Дадријана [1], тражити додатне везе између јерменског и источног питања и стати на страну историчара који их сматрају пре за једно, него два различита али међусобно повезана питања. Трећи циљ је да се представи на шпанском, кроз допринос савремене западне арменологије (јерменологије, јерменских студија) и то посебно америчке, енглеске и француске, судбина једног од најстаријих народа на свету, стање проблема јерменског геноцида у савременом тренутку проширења Европске Уније ка Истоку и спорне кандидатуре Турске.

Рат за шпанско наслеђе (1701 - 1714) и његове последице: in memoriam Теодора Толева

Током последње две деценије објављене су бројне антологије и монографије посвећене шпанском рату за наслеђе. Погрешно би било мислити да је овај тема довољно истражена, јер то није случај. Превише је било страна и учесника у овом  тзв. „Првом светском рату да би били оцењени сви документи, писма, досијеи, планови, меморандуми, извештаји очевидаца, дневници итд. Зато не изненађује да је Теодора Толева (1968–2011), млада, амбициозна историчарка из Бугарске, која је прерано преминула од тешке болести и којој је посвећен овај пригодни том, спроводила истраживања о овом рату током последњих годинама живота. Нажалост, њена рана и трагична смрт је спречила да се заврши овај амбициозни истраживачки пројекат. Захваљујући сарадницима из неколико земаља који су радили на овој пригодној публикацији, њена недовршена истраживања би требала да буду допуњена новим аспектима на ту тему.